U svakoj pesmi u kojoj se oseca duh jednog naroda, je uspela pesma. U ovoj pesmi ja osecam duh Spanije, njene velike proslosti, znacajne sadasnjosti i svetle buducnosti...Ole!
Katedrala Santiago de Compostela u Galiciji (Spanija)
Moj skoro ceo zivot je bio na neki nacin povezan sa cvecem...
Imao
sam priliku da posetim Holandske proizvodjace cveca, da prisustvujem
nemackim izlozbama, madjarskim staklenicima, italijanskim cvecarama,
najcuvenijim odgajivacima orhideja i bromelija na svetu...
Sam sam se bavio ukrstanjem pojedinih lukovicastih vrsta i stvaranjem hibrida, kako generativnih tako i vegetativnih.
Ali, najvise od svega me je fascinirao cvet koji se zove Flor de jade ili Cvet od zada (Strongylodon macrobotrys)
To je najfantasticniji cvet koji sam ja u zivotu imao prilike da vidim. Kao da je stigao sa nekog drugog sveta...
Prvi
put sam ovaj retki cvet video u basti jednog poznatog (bivseg)
venecuelanskog politicara. U polutami dvorista, zasenjenog velikim
stablima tropskih biljaka, primetio sam jednu lijanu koja se provlacila
preko najnizih grana, jedno 3 m od zemlje...Na lijani je visio cvet,
odnosno grozd cvetova, veliki gotovo jedan metar ! Sami cvetovi su bili
neobicnog oblika, veliki kao najveci kljun papagaja are, slicnog
oblika...A boja...Boja im je bila sasvim neuobicajena: zeleno-plava!
Kolibri su se utrkivali koji ce vise nektara da sakupi iz ovih
cvetova...I to nije sve: cvet je fluorescirao u mraku!
Toliko sam
bio impresioniran da sam UKRAO tri pelcera od biljke...Jedan se primio
u mom dvoristu i izrastao je u divnu biljku koja se motala po mom
ogromnom mangu. Na zalost, prodali smo kucu i odselili. Kada sam tamo
svratio nakon mesec dana, video sam da su novi domacini odmah posekli
tu divnu biljku i zasadili neku glupost..
Nadam se da cu jos nekada u zivotu u mom vrtu zasaditi cvet od zada.
Ne postoji na svetu ni jedan narod koji je skloniji da od svakakvih luzera, gubitnika, stranih placenika i spiuna, sirovina i siledzija, polupismenih smesnih budala, svetskih vucibatina - pravi sebi mitske junake!
Srbima stalno treba neko ili nesto oko cega ce se okupljati i homogenizovati, pa makar to bilo skroz na skroz naopako.
Sada je na redu grob Draze Mihajlovica! Jako je bitno da se pronadje gde je i kasnie ....sta?
Ici cemo tamo jednom u zivotu kao muslimani u Meku ili Hrvati u Medjugorje?
Ko je ustvari bio Draza?
Jedan potpuno nesposoban tip, zbunjeni general koji nije znao ni gde se nalazi ni sta radi od dana kada ga je kralj napusto!
Tokom citavog rata je jako malo ratovao i to ISKLJUCIVO sa Srbima: levicarima i onim islamske veroispovesti.
Uz put je i sakupljao americke pilote...Uglavnom se KRIO po bosanskim gudurama...
Na pamet mu nije padalo da se bori protiv fasista, a da oslobadja Jasenovac nije se usudjivao.
Procitah nesto o zmjevima pa resih da vas zapitam: sta Vi mislite, da li su zmajevi zaista postojali?
Nije moguće da se u svim svetskim mitovima i legendama pominju, a da bas ničega REALNOG nije bilo?
Pogotovo legende sa Dalekog istoka obiluju ovim cudnim bicima....
NESTO ipak mora da je postojalo, nije moguce da je sve to samo puki plod ljudske maste...?
Da to nisu bili nekakvi POSLEDNJI DINOSAURUSI koji su nekako preziveli u spiljama stenovitih planina
sve do pojave coveka na zemlji? (Danas postoje na svetu kornjace i
krokodili koji su ziveli davno pre dinosaurusa!)
Pa cak i do srednjeg veka kada su najvise bili i opisivani od razlicitih pustolova, ali i od ozbiljnih naucnika...!
Da ta vatra koju su navodno bljuvali nije bila neka kiselina, neka
vrsta otrova, koja je pekla ochi i kozu, kao sto danas recimo, baca
kobra na napadaca?
Video sam u zivotu dosta erotskih plesova, ali kao sto je TAMBOR - nikada nisam video!
Kada su u Juznu Ameriku dovodjeni crnci iz Afrike da rade na plantazama kafe i kakoa,
doneli su sa sobom i taj svoj vrlo erotican ples.
Tambor se plese najcesce na plazi, ali sam video da ga plesu i na ulici.
Muzika se sastoji samo od par bubnjevi razlicitih velicina.
Pocinje da plese jedan par, ali kada se momak previse "zagreje" devojka ga grubo gurne i drugi momak ulazi u igru...kasnije se i devojka smenjuje...I to traje sve dotle dok igraci, ali i publika, ne padnu u neku vrstu orgazmickog transa...
Ipak na You tube ne moze da se docara kako to u stvarnosti izgleda, a ja sam odabrao jedan koji dosta lici...
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju
petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para
je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić.
Sledećeg jutra je devojčica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra
nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: “Ako nešto
pokloniš, očekuje se da se u kutiji nešto nađe!!”
Devojčica ga je žalosno pogledala i s suznim očima rekla: “Tata, ali
nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe..”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako je zagrlio i zamolio
je za oproštaj.
Nakon dvadesetak godina devojka se udala i zauvek otisla da gradi svoju porodicu..
A tata je, do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i
uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio, i iz nje
uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila za njega....
U Srbiji se, prema procenama zdravstvenih radnika,
godišnje obavi između 150 i 200 000 abortusa kod žena koje uglavnom ne
koriste sredstva kontracepcije!
U drugim zemljama zapadne Evrope stopa prekida trudnoće je znatno niža,
zahvaljujući korišćenju kontraceptivnih metoda, tvrde medicinski
stručnjaci.
“Abortus se u Srbiji obavi kod svake dvanaeste žene starosti od 15 do
49 godina, a za razliku od drugih evropskih zemalja, u kojima se
neplanirana trudnoća uglavnom dešava mladim i neudatim ženama,
u Srbiji se najveći broj abortusa, čak 80 do 90 odsto, obavi kod žena
starijih od 20 godina, koje su u braku i već imaju jedno ili više dece”,
izjavila je načelnica Republičkog centra za planiranje porodice pri
Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Katarina
Sedlecki.
Prema njenim rečima, na ozbiljnost tog problema ukazuje i podatak da se
svaki četvrti abortus obavi kod žene koja već ima četiri i više
namernih pobačaja u svojoj “reproduktivnoj istoriji”.
Navodeći razloge zbog kojih se žene opredeljuju za prekid trudnoće,
Katarina Sedlecki je navela da je osnovni razlog taj što se trudnoća
dogodila neplanirano jer se žene oslanjaju na tradicionalnu i
nedovoljno efikasnu kontracepciju, poput prekinutog snošaja, koja nije
uvek najpouzdanija.
Kada je reč o ekonomskom faktoru, padu standarda, problemima nalaženja
sigurnog posla i činjenici da sve veći broj bračnih parova rađanje
ostavlja za kasnije godine, ona je rekla da glavni razlog visokog broja
namernih pobačaja u Srbiji nije ekonomski faktor, već to što su žene
nedovoljno informisane o rizicima.
“Istina je, međutim, da bi izvestan broj žena rodio dete kada bi imao veću socijalnu podršku”, rekla je Katarina Sedlecki.
Ona je podsetila da je abortus u Srbiji liberalizovan još daleke 1969. godine, kada je dobio i snažnu socijalnu podršku.
Katarina Sedlecki je upozorila da posebno zabrinjavaju visoke stope
rađanja kod devojaka uzrasta 16 ili 17 godina i da se po broju trudnoća
kod adolescentkinja Srbija svrstava u sam svetski vrh.
Prema rezultatima reprezentativnog istraživanja, svega 3,6 odsto
seksualno aktivnih mladih osoba seti se da upotrebi kondom, kao
najjednostavniji način zaštite, dok njihovi vršnjaci iz drugih zemalja
sredstva kontracepcije koriste u 62,5 do 97 odsto slučajeva.
*********
Ovo jasno pokazuje da se abortus u Srbiji sprovodi pre svega iz hira,
iz sebicluka, zbog sujete. Zene ubijaju svoju nerodjenu decu jer se
plase da ce im ona pokvariti njihove planove, njihov zivotni standard.
I da ne zaboravimo: LJUDSKI ZIVOT POCINJE OD ZACECA, A NE OD RODJENJA!
Mršave odlaze u istoriju, dolazi vreme oblih lepotica, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Australiji.
Muškarci, koji su učestvovali u eksperimentu, imali su zadatak da
posmatraju fotografije žena različite visine, težine, fizičke građe.
Bilo je tu menekenki, ´zečica´, devojaka iz komšiluka.
Najviše ispitanika izjasnilo se da su im najprivlačnije žene visoke 165
cm, koje u struku imaju 75 cm, a u bokovima 100 cm. Takva dama nosi
konfekcijski broj 42.
Da mršave žene više nisu poželjne, pokazuje i velika popularnost ’oblih’ lepotica poput Dženifer Lopez, Bijonse ili Šakire.
Evo, da Vam dragi moji prijatelji, opisem kako se to meni desavalo dok sam bio mlad, dok jos nisam bio "sav svoj"...
Jednom sam to vec bio opisao na jednom forumu, pa molim da mi ne zamere oni koji su ovo jednom vec procitali....
Elem, dogodilo se to u Brckom gde sam tada, pre oko dvadesetak i kusur godina, radio u jednom Institutu..
Ko u ta mirna vremena u Brckom nije poznavao lepu Zoricu, udovicu
kojij je muz nesrecnim slucajem nastardao i ostavio je sa dve male
devojcice...
Zorica je bila uzrok mnogih muskih nemira i nesanica...
Gresno lepa i zgodna, uvek u crnom (valjda je zalila muza?) svaki put
kada bi prekrstala noce dok je sedela sevnule su bele gacice sto je sve
nas muske uzdrmalo iz temelja...
Ne znam ni dan danas da li je to bilo slucajno i namerno, ali znam da
me je jako potresalo, pa cak i danas, cetvrt veka kasnije, kada se vec malo ostarilo, podidju me zmarci samo kada na to pomislim...
Vise puta smo bili zajedno u drustvu, poznavali smo se onako iz daleka,
ali ja ni u svojim najoptimistickijim nadama nisam mogao da pomislim da
bih mogao dospeti do tih njenih belih gacica koje su najvece ondasnje
brcanske svalere: Jokana, Drazena, Ivicu i ostale dovodile do ludila...
Kad god bi bili zajedno u drustvu, oko nje se okupljao prsten muskaraca
koji su se trudili da budu interesantni na sve moguce nacine...A ona,
ludica jedna, smejala se zvonko i, igleda, veoma uzivala da provocira
musku mastu..
Na mene gotovo da nije ni obracala paznju...Sitan sam ja bio za njen
kapacitet....Sitan, ali drzak...Kada bi nekim slucajem ostajali na
samo, piljio sam bezobrazno u njene sise, kojima ni jedni danasnji
silikonci nisu bili ravni....Ona se parvila nevesta, kao da to ne
primecuje, ali......
U to vreme ja sam se bavio agrobiznisom, gajio sam divno cvece koje sam
prodavao na veliko u Sarajevo i Zagreb, ondasnjim cvecarima...To su svi
u drustvu znali, pa naravno i Zorica...
Jedne julske nedelje oko podne, nazva ona mene telefonom...Bio sam jako
iznenadjen kada sam joj cuo glas...ona me nikada pre nije zvala
telefonom...Pitala me je da li imam cveca, zeli da nosi na
groblje...Imam, imam, kako da ne, da nisam imao kupio bih ga u cvecari,
samo da dobijem sansu da joj odnesem kuci...
Odleteo sam na njivu, nasekao jedno 30 gladiola, najlepish koje se mogu
zamisliti i pravo otisao kuci kod Zorice...Bila je sama kod kuce...mama
je odnela cerke nekuda, a u sobi gde me je primila bilo je prilicno
sveze i vladao je polumrak...Zavese su bile spustene na
prozorima....Odmah sam zapazio taj detalj i srce mi je pocelo brze
kucati.
Zorica je bila lepsa nego ikada...Bleda, u ne tako dugoj suknji, i
crnoj majici pripijenoj uz telo...Zahvalia mi se na cvecu, pitala
koliko treba da plati, (naravno, mogla je da mi plati samo na jedan
nacin, ali to nisam rekao) i iznela kafu u, secam se dobro, u bosanskim
fildzanima...
Caskala je nesto veselo, nisam je bas cuo, nisam ni ukus kafe osecao,
samo sam njuskao njen miris kojim je cela polumracna prostorija bila
ispunjena...Sedela je kraj mene na trosedu...mmmmmm.......
Kad smo popili kafu, odjednom rece: "Hajde, gledaj mu u SOLJU..!"
"Nisam bas vican da gledam u solje.." izvlacio sam se ja, ali ona mi se
priblizila i skoro me doticala.....Odmakao sam se malo da se ne bih
onesvestio...
Ja se odmaknem, ona se primakne...I sve tako dok me nije pribila uz
ivicu troseda...A tada...Tada se naslonila na mene!
Blesavo sam
izustio: "Ta Zorice, sta ti je, sta me PRITISKAS..!" "Ne boj se, JOS te
ne pritiskam, pa mi smo samo prijatelji, zar ne?".... "Pa da..." neko je iz
mene govorio, ali to nisam bio vise ja....Njena kosa me je golicala po
nosu, a miris...Bogo dragi....ah....
"A prijatelji se ne pritiskaju zar ne?" upita ona nevino...."Pa ne..." opet neko odgovori umesto mene...
"A ti meni ne bi nista radio, ja to tebi u ocima vidim vec dugo
vremena?", rece ona i nezno me pritisnu laktom na mestu gde su muskarci
najosetljiviji......Sve mi se zavrtelo u glavi tog
momenta....Polumracna soba se zamracila potpuno, dograbio sam je i
snazno bacio na trosed....
Iz daljine mi je dopirao njen glas: "Molim te ne budi tako grub.....polako....polako....polako.....polako...."
Zaljujuci najnovijim
istrazivanjima na polju reanimacije pojavile su se mnoge interesantne stvari, a
koje su vezane za fazu klinicke smrti.
Moze se rekonstruisati
veoma detaljno sta se dogadja sa dusom nakon njenog odvajanja od tela.
Naravno, svaki slucaj,
svaka osoba, ima svoje specificnosti.
Zato su prvi utisci koje
ima covek na drugom svetu – subjektivni.
Uprkos tome, gledano u celini,
klinicka slika odvajanja duse od tela je vrlo slicna kod svih ljudi, iako po
nekada nije potpuno objasnjiva.
Duplo vidjenje
Nakon momenta smrti,
covek odmah nije svestan toga. Tek kada ugleda svoje telo ispod sebe i kada
shvati da ne moze da se komunicira sa drugim osobama, pocinje da biva svestan
da je dusa napustila telo i lebdi.
U nekim slucajevima, kada
je smrt nastupila trenutno (nesrece) dusa ne moze da prepozna svoje telo,
smatra da telo koje vidi pripada nekoj drugoj, slicnoj osobi.
To vidjenje svog tela iz
perspektive uzrokuje snazan stres, i dusa nije sigurna da li je to realnost,
san ili smrt..
Svest se ne gasi
Apsolutno svi koji su bili u
klinickoj smrti ostaju nakon momenta smrti potpuno svesni svoga “ja”, zajedno
sa svim intelektualnim sposobnostima, osecajima i nadrazajima.
Cak se vid i sluh
izostravaju, misao je energicna i brza, a memorija jasna.
Osobe koje su izgubile
neko svoje culo zbog bolesti, momentalno ga povrate.
Covek cuje, vidi, oseca, misili…bez
tela!
To savremeni specijalisti
reanimadori tumace raznim hemijsko-elektricnim procesima u mozgu.
Olaksanje
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
Cesto je smrt pracena bolerscu i patnjom. ..
Kada dusa napusti telo, momentalno prestaje bol, pritisak, gusenje, a misao
postaje kristalno jasna i osecaji izostreni.
Covek se identifikuje sa svojom dusom i od toga casa telo mu postaje nesto
suvisno, bezpotrebno…
“Kada sam izasao iz svog tela, osetio sam kao da sam napustio neku ljusturu”
prica jedan covek koji je bio u klinickoj smrti.
“Posmatrao sam svoje srce potpuno nezainteresovano, kao i napore lekara da
me povrate u zivot”
Iako se covek svesno oprastao od ovozemaljskog zivota, ipak je osecao ljubav
za svoju decu i svoje bliznje, znaci da mu osecaji nisu presahli.
Takodje nista mu se nije promenulo u karakteru: na drugi svet se odlazi isti
onakav kakav si bio i u ovome…
