Price iz smaragdne doline

23 Avg, 2009

Zivot posle zivota

Generalna — Autor rene1 @ 01:12

 

                www.SlikoMat.com 

 

 Zaljujuci najnovijim istrazivanjima na polju reanimacije pojavile su se mnoge interesantne stvari, a koje su vezane za fazu klinicke smrti.

Moze se rekonstruisati veoma detaljno sta se dogadja sa dusom nakon njenog odvajanja od tela.

Naravno, svaki slucaj, svaka osoba, ima svoje specificnosti.

Zato su prvi utisci koje ima covek na drugom svetu – subjektivni.

Uprkos tome, gledano u celini, klinicka slika odvajanja duse od tela je vrlo slicna kod svih ljudi, iako po nekada nije potpuno objasnjiva.

 

Duplo vidjenje

 

Nakon momenta smrti, covek odmah nije svestan toga. Tek kada ugleda svoje telo ispod sebe i kada shvati da ne moze da se komunicira sa drugim osobama, pocinje da biva svestan da je dusa napustila telo i lebdi.

U nekim slucajevima, kada je smrt nastupila trenutno (nesrece) dusa ne moze da prepozna svoje telo, smatra da telo koje vidi pripada nekoj drugoj, slicnoj osobi.

To vidjenje svog tela iz perspektive uzrokuje snazan stres, i dusa nije sigurna da li je to realnost, san ili smrt..

 

Svest se ne gasi

 Apsolutno svi koji su bili u klinickoj smrti ostaju nakon momenta smrti potpuno svesni svoga “ja”, zajedno sa svim intelektualnim sposobnostima, osecajima i nadrazajima.

Cak se vid i sluh izostravaju, misao je energicna i brza, a memorija jasna.

Osobe koje su izgubile neko svoje culo zbog bolesti, momentalno ga povrate.

Covek cuje, vidi, oseca, misili…bez tela!

To savremeni specijalisti reanimadori tumace raznim hemijsko-elektricnim procesima u mozgu.

 

Olaksanje

 

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Cesto je smrt pracena bolerscu i patnjom. ..

Kada dusa napusti telo, momentalno prestaje bol, pritisak, gusenje, a misao postaje kristalno jasna i osecaji izostreni.

Covek se identifikuje sa svojom dusom i od toga casa telo mu postaje nesto suvisno, bezpotrebno…

“Kada sam izasao iz svog tela, osetio sam kao da sam napustio neku ljusturu” prica jedan covek koji je bio u klinickoj smrti.

“Posmatrao sam svoje srce potpuno nezainteresovano, kao i napore lekara da me povrate u zivot”

Iako se covek svesno oprastao od ovozemaljskog zivota, ipak je osecao ljubav za svoju decu i svoje bliznje, znaci da mu osecaji nisu presahli.

Takodje nista mu se nije promenulo u karakteru: na drugi svet se odlazi isti onakav kakav si bio i u ovome…

 

Svetlo na kraju tunela

 (nastavice se)

 

               www.SlikoMat.com

Komentari

  1. izvinjavam se na maloj digresiji na temu, ali da te pitam, šta misliš o tome da duša ima svoju 'težinu' i da je izmerena da ima 21 gram?

    Merenja su vršena u trenutku smrti kod svih uzrasta i doba starosti...

    ako je to tačno znači da je i duša 'materija'...

    Autor beliocnjak — 23 Avg 2009, 01:37

  2. Cuo sam za tu teoriju da dusa ima tezinu.

    Vrlo je moguce da je materijalna.

    Koliko samo talasa prolazi kroz vazduh koje ne vidimo, a oni postoje materijalno? (Tv, radio, mobilni...)

    To su oni koje poznajemo...A gde je onaj veci broj za koje i ne slutimo da postoje?

    Moguce je da je i dusa neka vrsta talasa, energije koja se nalazi u coveku dok je ziv i u monetu smrti ga napusta i odlazi ko zna gde, u neku drugu dimenziju...

    Iako sam ateista po ubedjenju i znanju, ipak mi je tesko da zamislim da nakon smrti nema bas nista...

    Ako zaista nicega nema, a nije bilo ni pre rodjenja, onda ja sumnjam da uopste necega ima...

    Autor rene1 — 23 Avg 2009, 03:17

  3. Lično sam poznavala čoveka koji je priživeo kliničku smrt.
    Ima istine u tvom postu.

    Autor AnaM — 23 Avg 2009, 08:03

  4. ZBOG ČEGA JE TOLIKO TEŠKO NAVESTI IZVOR ODAKLE JE OVAJ TEKST PREUZET?!

    NEKO JE SVOJIM MUKOTRPNIM RADOM DOŠAO DO ODREĐENIH ZAKLJUČAKA KOJE JE NAPISAO I OBJAVIO U OVOM TEKSTU A TI GA SVOJATAŠ!!!!! :D

    Autor bajka — 23 Avg 2009, 08:54

  5. Komunisti ne priliči da veruje u život posle života, u Dušu i Duh... :D

    Autor bajka — 23 Avg 2009, 08:55

  6. BAJKA, tekst ima mnogo izvora.
    Nije samo jedan da bi se moglo reci da je prepisano.
    Tema pracena vise godina sa moje strane i na osnovu toga je sacinjen tekst.
    Imam i ja za tebe jedno pitanje: u kakvom si ti odnosu sa Gay Artom?

    Autor rene — 23 Avg 2009, 09:01

  7. Na osnovu posta i tvojih komentara primećuje se očita razlika u stavu i to je slučaj koji sam uočio u više navrata.

    Autor elektro — 23 Avg 2009, 09:02

  8. ELEKTRO* ....I sta onda?

    Autor rene — 23 Avg 2009, 09:05

  9. Ja,živim sad,posle smrti onoliko koliko budu pominjali moje ime ono će živeti.pozdrav.

    Autor Jovan s.s. — 23 Avg 2009, 09:08

  10. Postovani Jovane, to narod kaze: "NIJE MRTAV ONAJ KO NIJE SA NAMA. MRTAV JE ONAJ KO JE ZABORAVLJEN!"

    Autor rene — 23 Avg 2009, 09:10

  11. Jovan,,,življenje je stalo kad je telo zakopano,ostaju samo pominjanja..rene,teška je ovo tema...za pisanje, meni..

    Autor Jovan s.s. — 23 Avg 2009, 09:18

  12. Dobro, dobri moj Jovo, necemo vise praviti nastavak ove teme...Jeste malo teska.

    Autor rene — 23 Avg 2009, 09:20

  13. Možemo samo da nagadjamo...

    Autor poluuspavanka — 23 Avg 2009, 09:29

  14. PLAGIJATORI, GRANDOMANI I SKRIBOMANI SE BOJE SMRTI - I NADAJU SE DA ĆE NAKON SMRTI I DALJE ŽIVETI... POVAMPIRENJE JE JEDAN OBLIK ŽIVOTA POSLE ŽIVOTA KOJEM SE ONI NADAJU!!! :D

    Autor bajka — 23 Avg 2009, 10:21


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs