Volite li da trazite i gledate lepe slike na netu?
Meni je to omiljena zabava u slobodno vreme.
Imate li Vi neku lepu sliku da okacite ovde (ne mora biti samo priroda, moze i drugo sto vam je "zapelo" za oko)?
(Ovo je mali poklon za jednu damu odavde sa kojom mi se misljanje juce slozilo cak tri puta!)
Zaljujuci najnovijim istrazivanjima na polju reanimacije pojavile su se mnoge interesantne stvari, a koje su vezane za fazu klinicke smrti.
Moze se rekonstruisati veoma detaljno sta se dogadja sa dusom nakon njenog odvajanja od tela.
Naravno, svaki slucaj, svaka osoba, ima svoje specificnosti.
Zato su prvi utisci koje ima covek na drugom svetu – subjektivni.
Uprkos tome, gledano u celini, klinicka slika odvajanja duse od tela je vrlo slicna kod svih ljudi, iako po nekada nije potpuno objasnjiva.
Duplo vidjenje
Nakon momenta smrti, covek odmah nije svestan toga. Tek kada ugleda svoje telo ispod sebe i kada shvati da ne moze da se komunicira sa drugim osobama, pocinje da biva svestan da je dusa napustila telo i lebdi.
U nekim slucajevima, kada je smrt nastupila trenutno (nesrece) dusa ne moze da prepozna svoje telo, smatra da telo koje vidi pripada nekoj drugoj, slicnoj osobi.
To vidjenje svog tela iz perspektive uzrokuje snazan stres, i dusa nije sigurna da li je to realnost, san ili smrt..
Svest se ne gasi
Apsolutno svi koji su bili u klinickoj smrti ostaju nakon momenta smrti potpuno svesni svoga “ja”, zajedno sa svim intelektualnim sposobnostima, osecajima i nadrazajima.
Cak se vid i sluh izostravaju, misao je energicna i brza, a memorija jasna.
Osobe koje su izgubile neko svoje culo zbog bolesti, momentalno ga povrate.
Covek cuje, vidi, oseca, misili…bez tela!
To savremeni specijalisti reanimadori tumace raznim hemijsko-elektricnim procesima u mozgu.
Olaksanje
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4
Cesto je smrt pracena bolerscu i patnjom. ..
Kada dusa napusti telo, momentalno prestaje bol, pritisak, gusenje, a misao postaje kristalno jasna i osecaji izostreni.
Covek se identifikuje sa svojom dusom i od toga casa telo mu postaje nesto suvisno, bezpotrebno…
“Kada sam izasao iz svog tela, osetio sam kao da sam napustio neku ljusturu” prica jedan covek koji je bio u klinickoj smrti.
“Posmatrao sam svoje srce potpuno nezainteresovano, kao i napore lekara da me povrate u zivot”
Iako se covek svesno oprastao od ovozemaljskog zivota, ipak je osecao ljubav za svoju decu i svoje bliznje, znaci da mu osecaji nisu presahli.
Takodje nista mu se nije promenulo u karakteru: na drugi svet se odlazi isti onakav kakav si bio i u ovome…
Svetlo na kraju tunela
(nastavice se)
Powered by blog.rs
