Pirane
U Evropi sam slusao mnogo strasnih prica o piranama...Kako jedu ljude, narocito one malo deblje i masnije.
Medjutim, to su samo mitovi. Tesko da su pirane ikada pojele nekog celog coveka, iako ujedenih i bez prsta - ima...
U vecim rekama ne preti od njih nikakva opasnost ( ima gomila mnogo vecih i realnijih opasnosti!), vec jedino u recicama koje se u susnom periodu presusuju. Tada, kada ostane malo vode, pirane se sakupljaju u jata i mogu na napadnu neku zivotinju, vecu ribu ili bilo sta sto se u vodi mice i narocito ako krvari...
Pirane imaju veoma ostre zube sa nekim anestetikom, tako da kada ugrizu skro se u momentu ne oseti bol. Celjusti su im tako jake da su u stanju da pregrizu svako parce mesa, ma koliko bilo zilavo i tvrdo. Zato je za njih najbolji mamamk govedje srce, koje je najtvrdje od svog mesa.
Pecao sam pirane na malim pritokama Orinoka, na samom uscu. Tamo se one sakupljaju najvise. Najbolje pecaju u najtoplijem delu dan. Kada jednom navale na mamak na udici vise ga ne ostavljaju. Vrlo snazno se bore na udici, iako retko prelaze pola kilograma.
Kada su jednom u camcu, prvo se moraju ubiti sa jednim stapom jer hoce gore da ujedu nego pas!
Gde je dobro mesto za pecanje, za cas se napeca desetak i vise kila ove lepe ribe.
Izuzetno su ukusne za jelo, narocito przene.
Bliski rodjaci pirana su ribe zvane Morocoto y Cachama koje su daleko vece, a ova zadnja se i vestacki uzgaja za ishranu.
Sto bi rekla Domacica - Prijatno!
