Dobrovoljno davanje krvi
Voleo bih da mozemo ozbiljno da popricamo o vadjenju krvi...
Bez tabua, prevelikih izliva humanosti i nervoze....
Nema na ovom svetu ni jednog ozbiljnog lekara (koji ista zna o medicini) koji moze reci da vadjenje krvi NIJE STETNO.
Pre mnogo godina sam, kao student na predavanjima iz Genetike, vodio
jednu rasparavu sa jednim od najvecih jugoslovenskih geneticara dr.
Slavkom BOROJEVICEM na tu temu.
I covek mi je tada rekao: "Vadjenje krvi nije stetno ako se vrsi
jednom, dva ili cak tri puta....Zavisi od osobe... Ali, ako se vrsi
permanentno, vise puta, narocito u odredjenim vremenskim razmacima -
VEOMA JE STETNO! Organizam se NAVIKAVA da proizvodi vecu kolicinu krvi
nego sto je organizmu realno potrebno i to prvo prouzrokuje povecanje
krvnog pritiska, a visok krvni pritisak prouzrokuje kardiovaskilarna
oboljenja, a od kardiovaskularnih oboljenja umire najvise ljudi na
svetu!"
Ako govorimo o HUMANOSTI, naravno da treba biti human kada su u pitanju
neki nama bliski i dragi ljudi. Tu davanje krvi ni ne dolazi u pitanje.
Ali, davati krv za nekog koji se napio pa slupao u saobracajnoj
nesreci, nekog ko je gresan pa su ga izboli nozem ili nekome kome ni
njegova rodbina nece da da krv - ne osecam bas kao nesto humano.
Uostalom, ima danas jako dobri vestackih tecnosti koje mogu da zamene
krv u mnogim situacijama, ali o tome se ne prica puno jer su - skupe.
Jeftinije je traziti humanost od ljudi.
Zar ne bi bilo malo humanije da svi ljudi koji mozda ocekuju da ce im
jednoga dana necija krvo biti potrebna, uplaciju mesenno u neki fond da
bi i davaoci krvi OSETILI njihovu HUMANOST preko odredjenih penzija
koje bi dobijali u skladu sa brojem davanja krvi?
Nije fer da samo jedni treba da budu humani u ovom zivotu, oni koji
daju, a oni koji primaju - nista! Samo jedno: "hvala lepo!", a mozda
cak ni to.
Krv ipak nije cigareta ...
