Očigledno propadaju mitu, iako grčki istoričari govore o njima kao o
istorijskom narodu. U opisima njihove društvene organizacije, koje
često daju s pojedinostima vrednim pažnje, moguće je pratiti tragove
matrijarhalnog uređenja. "Amazonke su bile narod" sažima mišljenje o
njima Diodor Sicilski u 1. veku p.n.e. "kojim su vladale žene. Njihov
način života vrlo se razlikovao od našeg. Žene su se obučavale u ratnoj
veštini i neko vreme su morale da služe u vojsci. Za vreme vojničke
službe ostajale su device. Nakon otpuštanja iz vojske udavale su se da
bi imale decu. Ali svu vlast u javnom životu držale bi u svojim rukama.
Muškarci su vodili domaćinstvo, kako to u našem društvu čine udate
žene".
Ime im je, navodno, bilo izvedeno od reči "amazos", tj. "besprse", jer
su sebi, prema nekim verzijama mita, u mladosti spaljivale jednu dojku
da im ne smeta pri zatezanju luka. Glavno oružje bile su im sekire.
Vladar im je uvek bila kraljica. Kao i muškarci, ratovale su često, a u
hrabrosti nisu zaostajale za njima.
Grčki junaci su često dolazili u dodir s Amazonkama. Uz retke izuzetke,
najčešće u ratu. Prvi se protiv njih borio junak Belerofont kada su
upale u Likiju, i nagnao ih u bekstvo. Protiv njihove kraljice Hipolite
krenuo je u ratni pohod i junak Herkul. Atinski kralj Tezej, koji ga je
pratio, doveo je kući kao robinju zapovednicu njihove vojske, Antiopu,
i njome se oženio. Njene drugarice su došle da je oslobode, ali se
Antiopa zaljubila u Tezeja, branila s njim Atinu i u borbi poginula.
Amazonke su s Grcima poslednji put ukrstile oružje u trojanskom ratu.
Njihova kraljica Pentezileja je došla u pomoć opsednutoj Troji i pala u
dvoboju s ahejskim junakom Ahilom. Grci su Amazonkama izručili
Pentezilejino mrtvo telo, ali su se one zauzvrat zaklele da više nikada
naće ratovati protiv Grka. Svoju zakletvu su održale i u mitovima je
ostalo samo sećanje na njih.
Grci su smatrali da su Amazonke utemeljile brojne maloazijske gradove,
koji su danas većinom u ruševinama. Među malobrojne izuzetke se ubraja
Smirna (današnji turski Izmir). Ime Amazonki preneseno je, čudnim
sticajem okolnosti, i u Novi svet. Kad se 1541. godine Francisko
Orelano, kapetan konkvistadora Gonzalesa Pizaroa zaputio tokom najveće
južnoameričke reke da dovede pomoć svojoj desetkovanoj armiji, naišao
je na njenom ušću na indijanska plemena čije su poglavice bile žene.
Pod uticajem antičke literature, reku na čijim obalama su vladale žene
nazvao je Amazonom. /copy/
