Price iz smaragdne doline

Ceo ljudski zivot se bazira na nekakvim mitovima i manipulacijama koje navodno primamo od nekih autoriteta i u koje TREBA da verujemo...

A koliko samo do toga nije istinito, smisljeno da nas skrene sa puta istine zbog ko zna cijih i kakvih interesa...?

U istoriji je najvise mitova...Neki kazu da je statistika, a ja kazem da je istorija - NAJLAZLJIVIJA nauka od svih nauka!

 I ne samo da je najlazljivija, vec je i najbolja uciteljica mrznje!

NIKO u istoriji ne govori istinu, svako govori iz svog interesa i iz svog ugla vidjenja...Prava rosomonijada...Narod je to naslutio pa kaze da (pobednici uvek pisu istoriju)..Jeste to tako, ali je usko...Mnogo vise interesa pise istoriju....

I nesretna nauka je puna mitova...Mi verujemo u ono sto nam se KAZE da verujemo...Recimo ...virusi? Koliko ljudi je videlo viruse od 6 milijadi na Zemlji? Koliko ih je videlo gene i hromozome? Atome i molekule.....???
Ali, mi VERUJEMO da sve to psotoji, a sve zajedno gorenavedeno je videlo manje od 1000 ljudi!!!

Zasto ljudi tako veruju nekim autoritetima? Zar to ne moze biti sve manipulacija? Moze, naravno i u vecini slucajeva i JESTE....

Da ne govorimo o sitnim manipulacijama preko stampe, Tv, neta i sredstava informisanja...

Zašto je tako lako lagati ljude…? Velike lazi su uvek lako uspevale, jer se prvo stvorila iluzija kod obicnog coveka pa i kod intelektualaca takođe, da smo mi neka moralna i odgovoirna civilizacija: ”Neće valjda bas tako sramotno da lažu... Ne, to je nemoguće…”, a pri tom se duboko i katastrofalno previdja da ljudski rod, odnosno naša “civilizacija” već odavno upropastena i degenerisana....

Citam jutros da je ovde u luci prispeo neki veliki strani brod...Ja moram da idem da se uverim da je to istina....Da ga vidim svojim ocima....

Isto tako pricaju da na drugom kraju ostrva, nekih 30 km odavde, ima jedan grad koji se zove Juan Griego....
Nisam nikad bio tamo i zato mogu opravdano da sumnjam da on uopste postoji...Moracu otici da vidim, da se uverim...

Hitno moram ici i da vidim da li je feribot jos na svom mestu...Pre je isao na kopno svakih 6 sati...Ali, to je bilo PRE...Pre nedelju dana...A sad vise ne znam kako je...Moram otici da se UVERIM.....

"Ovo je prica koju vrlo rado pricam..." sto bi rekao moj zemljak Djoka...

...............................................................................................

 

Putovao jednim sirokim poljem neki hrabri vitez u oklopu, na dobrom konju...

Kada je bio na sredini polja primeti nesto jako neobicno: svi vrapci pali na zemlju, legli na ledja i svoje slabasne nozice uprli prema nebu....!

Viteza to jako zacudi, pa upita najblizeg vrapca:

"O mali vrapci, zasto ste svi legli na ledja i uprli noge prema nebu?"

"Smeli viteze" odgovori uctivo vrabac..."Culi smo da ce danas PASTI NEBO, pa se spremamo da ga zaustavimo!"

"Hahahahah..." zasmeja se hrabri vitez "..pa kako mislite vi, tako mali i slabi, mozete da zaustavite veliko nebo da ne padne"

"Viteze.." lakonski odgovori vrabac  "ako svako od nas, malih i slabih, uradi SVE STO JE U NJEGOVOJ MOCI, nebo nikada ne moze  pasti!"

 

Jevrejska narodna basna

Nikada nisam voleo burdelje...

 Ali, moj prijatelj Kubanac Pedro, inace sahovski internacionalni majstor, je uzivao u njima...Nakon napòrnih partija saha koje smo igrali hteo je sebi da da oduska, pa sam morao da ga vodim u neki od mnogobrojnih burdelja ovog velikog luckog grada...

Obicno je zeleo da ide u jedan od najgorih, gde su se skupljali najmracniji tipovi, u koje nisam smeo ni da gledam...Atmosfera je bila ocajna, jedno 50-60 zena svih uzrasta, dimenzija i rasa, najprovokativnije obuceno se muvalo oko stolova i svima se zavodljivo osmehivalo...

Bilo je tu i zaista lepih devojaka, ali i tako ruznih da ih covek ni stapom ne bi dirnuo...

 Svi su bili polupijani od loseg piva i droge koja se osecala svuda unaokolo...Od dima je vladala izmaglica...

Moj Pedro je imao tamo stalnu "devojku" i uvek bi isao u sobicu 2x2 samo sa njom.

Ja sam strplivo cekao i pio pivo, a ono je pilo mene...

I tako jednom u vreme cekanja, primetih jednu vrlo privlacnu zenskicu, koja je bila normalno obucena i kao malo zaplasena. Odmah se videlo da je nova u ambijentu. Nazdravio sam joj, i ona je odmah, kao po naredjenju, prisla stolu...Porucio sam pivo i poceli smo da pricamo...Rekla mi je da se zove Ksiomara, da je razvedena, da ima dvoje dece, da je dosla iz jednog malog grada, da nema zaposlenje nego se u burdelju bori za zivot..I tako smo pricali sve dok moj prijatelj nije "obavio posao"...

Poceo sam se nalaziti sa Ksiomarom redovno...Izlazili smo na ruckove, isli po podne na plazu i malo pomalo pocelo je da se stvara nesto nalik na ljubav...

Odjednom, Ksiomare je nestalo....Trazio sam je na njenom "radnom mestu" ali vise je tamo nije bilo...Niko nije znao gde je otisla..

Na mobilni se nije javljala.

Priznajem, patio sam malo za njom.

Kada sam ucinio zadnji pokusaj da je dobijem na mobilni, javio se neki muskarac...Rekao sam da trazim Ksiomaru i on mi je dao...Prepoznao sam joj glas i pitao gde je..."Kod kuce sam" odgovorila je "ali ja nisam vise ona Ksiomara koju vi poznajete." 

Shvatio sam i ugasio telefon.

U burdelju se ne traze ozbiljne veze.

 To uvek bolno zavrsi.

 

 

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.