Ljubavi iz burdelja
Nikada nisam voleo burdelje...
Ali, moj prijatelj Kubanac Pedro, inace sahovski internacionalni majstor, je uzivao u njima...Nakon napòrnih partija saha koje smo igrali hteo je sebi da da oduska, pa sam morao da ga vodim u neki od mnogobrojnih burdelja ovog velikog luckog grada...
Obicno je zeleo da ide u jedan od najgorih, gde su se skupljali najmracniji tipovi, u koje nisam smeo ni da gledam...Atmosfera je bila ocajna, jedno 50-60 zena svih uzrasta, dimenzija i rasa, najprovokativnije obuceno se muvalo oko stolova i svima se zavodljivo osmehivalo...
Bilo je tu i zaista lepih devojaka, ali i tako ruznih da ih covek ni stapom ne bi dirnuo...
Svi su bili polupijani od loseg piva i droge koja se osecala svuda unaokolo...Od dima je vladala izmaglica...
Moj Pedro je imao tamo stalnu "devojku" i uvek bi isao u sobicu 2x2 samo sa njom.
Ja sam strplivo cekao i pio pivo, a ono je pilo mene...
I tako jednom u vreme cekanja, primetih jednu vrlo privlacnu zenskicu, koja je bila normalno obucena i kao malo zaplasena. Odmah se videlo da je nova u ambijentu. Nazdravio sam joj, i ona je odmah, kao po naredjenju, prisla stolu...Porucio sam pivo i poceli smo da pricamo...Rekla mi je da se zove Ksiomara, da je razvedena, da ima dvoje dece, da je dosla iz jednog malog grada, da nema zaposlenje nego se u burdelju bori za zivot..I tako smo pricali sve dok moj prijatelj nije "obavio posao"...
Poceo sam se nalaziti sa Ksiomarom redovno...Izlazili smo na ruckove, isli po podne na plazu i malo pomalo pocelo je da se stvara nesto nalik na ljubav...
Odjednom, Ksiomare je nestalo....Trazio sam je na njenom "radnom mestu" ali vise je tamo nije bilo...Niko nije znao gde je otisla..
Na mobilni se nije javljala.
Priznajem, patio sam malo za njom.
Kada sam ucinio zadnji pokusaj da je dobijem na mobilni, javio se neki muskarac...Rekao sam da trazim Ksiomaru i on mi je dao...Prepoznao sam joj glas i pitao gde je..."Kod kuce sam" odgovorila je "ali ja nisam vise ona Ksiomara koju vi poznajete."
Shvatio sam i ugasio telefon.
U burdelju se ne traze ozbiljne veze.
To uvek bolno zavrsi.
Nemam pojma , nisam probala.
Autor jelence — 20 Jul 2009, 18:43
Znam jednu u familiji koja se tako udala...nije baš sreću mom rođaku donela, ali valjda je to i tražio.
Interesantna priča, odličan početka blogovanja, dobrodošao ovde! Imaš prvog čitaoca!
Autor sanjarenja56 — 20 Jul 2009, 20:37
Lepa priča... Niko ne traži ljubav baš tamo, ali nikad se ne zna :)
Autor poluuspavanka — 20 Jul 2009, 21:11
Lepo pišeš, interesantno, drugačije nego što sam navikla da čitam:)
Obično se zna šta se traži po burdeljima, bar mornari znaju:)...
a ljubav?
Nikad ne znaš gde će te mali nasmejani debeljko sa krilcima Amor, pronaći i pogoditi strelom:)
Autor anam — 20 Jul 2009, 23:30
Čujem li ja to zveket nekih mačeva iz daljine, ili mi se samo učinilo?:)
Lepo je imati viteza:)
Autor anam — 20 Jul 2009, 23:38
..hvala za prvi komentar.
Nikada nije kasno da se proba zivot...
Autor rene1 — 21 Jul 2009, 00:41
SANJARENJA56...Hvala Ti za podrsku na pocetku...Verujte da mi se vrlo tesko snaci. Ovde treba jedan kurs da bi se covek snasao.
Ne znam ni avatar da postavim, a kamoli sta drugo.
Valjda ce biti bolje s vremenom...
Autor rene1 — 21 Jul 2009, 00:44
POLUUSPAVANKA...Ljubav je cudna stvar...Zivot je suvise dugacak za samo jednu ljubav...Nekada davno sam mislio da samo mladi ljudi mogu da vole i zaljubljuju se...Kakva greska!
Autor rene1 — 21 Jul 2009, 00:47
AUTOR ANAM...Tebi, u cast upoznavanja, napisacu sledeci put jednu staru, divnu jevrejsku basnu o vitezu i vrapcima, koja je jako poucna, a koju mozda niste jos culi...
Autor rene1 — 21 Jul 2009, 00:50
Rene1, imaš ovde školu blogovanja koju drži Talas, idi tamo i sve ćeš naučiti što ti treba, a za sve drugo pitaj nas. I nama su dobronamerni pomagali na početku i kasnije.
Ukucaj ribolovci.blog.co.yu i desno nađi kategorije, Internet,Internet glogovanje, sve što želiš naći ćeš tu. Za avatar objasniću ti prosto, ako posle toga ne rešiš. Talasu možeš postaviti pitanja, svima je do sada pomogao.
Autor sanjarenja56 — 21 Jul 2009, 05:35
Rene 1 potpuno se slažem sa tobom, ljubav nema granice i ne bira godine, a ja, pošto sam večno dete u duši znam da ću da sanjarim i kad budem baka :) Stariji ili mladji svi tražimo ljubav, bez toga je život suviše siv :)
Veliki pozdrav, čekamo drugu priču
Autor poluuspavanka — 21 Jul 2009, 10:09
ljubav ne bira nas ukoliko nam iz srca isklija svejedno joj je i mesto i vreme i godine...
Prijatno!
P.S. dobrodošao, nadam se lepim pričama.
Autor domacica — 21 Jul 2009, 13:57
Ljubav ne bira, ni mesto ni vreme, ni godine, kad se najmanje nadamo čvrkne nas i oduzme nam dah:)
Autor anam — 21 Jul 2009, 23:59