Price iz smaragdne doline

Dogodilo se to jos davne 1986. ili 1987. godine (sad se vise ni ne secam) u Brckom, negde na pola puta prema Gornjem Rahicu i Maoci, kod Fazanerije, jos tacnije na oglednim poljima Instituta za uljane kulture gde sam u to vreme radio kao mladi inzinjer..

Na ogledima je cele sezone radila jedna grupa od 20-ak zena iz Brke, Ulovica, Palanke i ostalih sela tog podrucja.

Uglavnom su sve to bile starije zene, sem Behije, jednog devojceta od jedno 16-17 godina...Iz Palanke, seoca pored glavnog puta prema Maochi..

Behija je bila lepa, tiha, poslusna, vredna, mila, dobra...Kao prelepi cvetic koji se otvara..

Njoj bi uvek davao najlakse poslove i obicno je donosila vodu ostalim radnicama kada bi ozednele.

Stalno, kada bi me pogledala, vragolato bi se nasmejala, a meni bi bilo nesto milo oko srca...A bio sam malte ne duplo stariji od nje...

Nisam smeo ni da pomislim na nesto vise, iako mi je pokadkad i takva misao sevnila kroz glavu, ali bih je snagom volje odmah odande izgonio..

Jednog letnjeg popodneva je nevreme doslo rano...Kada je pljusak poceo, sve zene su pobacale motike i pobegle u supu...

Samo smo Behija i ja jos ostali na toplom letnjem pljusku.
Odjednom, Behija me uhvati za ruku i rece: "Hajdemo, imam ja ovde jednu nenu.." i povuce me prema obliznjim kucama..

Udjosmo u jednu kucu, ona, mokra kao mis se pozdravi sa jednom punackom nenom u sirokim dimijama, predstavi i mene, a nena sva zbunjena rece: "Deco, jeste li vi za maslenjak? Evo, bas je gotov!"

Bio sam galdan, mokar, sramotno nezakopcane kosulje...

Posedasmo na zemlju i nena stavi ispred nas tepsiju sa pokajmacenim maslenjakom...

I tada poce da se odvija nesto sto nikada , ni pre, ni posle, nisam doziveo...

Jeli smo topli i ukusni maslenjak, a Behja me je u polutami sobe gledala pravo u oci...

Nije skretala pogled, nije treptala..Fiksirala me je..

I ja sam, kao hipnotisan, gledao u nju i glupavo zvakao pitu..

Sa crne kose joj se cedila voda po bledom licu...Netremice me je posmatrala...Mokra majica se pripijala uz devojacke grudi koje su se ritmicno podizale i spustale kako je disala..

Nena nam je nesto pricala, ali ja je vise nisam cuo..Video sam samo Behijine oci...Krupne, duboke, nezne...

U sobi kao da je postalo odjednom svetlije...
Bili smo vise od metra udaljeni jedno od drugog, a meni se cinilo da je medju nama nesto pocelo da iskri..Hiljade malih iskrica se stvarlo i pucketalo izmedju nas..

Ni sam ne znam kako sam pogadjao rukom u tepsiju da uzmem parce pite jer pogled sa njenih ociju nisam mogao da odvojim....

I nena je primetila da se sa nama nesto cudno dogadja, pa je izasle nekuda iz sobe..

Ne znam koliko je ova fantasticna iluzija trajala.

Odjednom,  negde u blizini puce grom i ona i ja se trgosmo......Iluzije odjednom nestade..

Kroz dusu mi toga casa, na momenat, pristruji neka cudna, crna slutnja..

Malo zatim udje nena u sobu noseci fidzane sa kafom..

Popismo lagano kafu i primetismo da je kisa prestala..

Zahvalismo se i pozdravismo sa domacicom..

Nikada bolji maslenjak nisam u zivotu pojeo..


Behija je sakupljala po polju pobacane motike i smejala se zvonkim smehom...

 Uzimao sam ih od nje i nosio u supu, a kolena su mi klecala..

Eeeeee......nikada to necu zaboraviti.....