Price iz smaragdne doline

24 Jul, 2009

BEHIJA

Generalna — Autor rene1 @ 00:43

Dogodilo se to jos davne 1986. ili 1987. godine (sad se vise ni ne secam) u Brckom, negde na pola puta prema Gornjem Rahicu i Maoci, kod Fazanerije, jos tacnije na oglednim poljima Instituta za uljane kulture gde sam u to vreme radio kao mladi inzinjer..

Na ogledima je cele sezone radila jedna grupa od 20-ak zena iz Brke, Ulovica, Palanke i ostalih sela tog podrucja.

Uglavnom su sve to bile starije zene, sem Behije, jednog devojceta od jedno 16-17 godina...Iz Palanke, seoca pored glavnog puta prema Maochi..

Behija je bila lepa, tiha, poslusna, vredna, mila, dobra...Kao prelepi cvetic koji se otvara..

Njoj bi uvek davao najlakse poslove i obicno je donosila vodu ostalim radnicama kada bi ozednele.

Stalno, kada bi me pogledala, vragolato bi se nasmejala, a meni bi bilo nesto milo oko srca...A bio sam malte ne duplo stariji od nje...

Nisam smeo ni da pomislim na nesto vise, iako mi je pokadkad i takva misao sevnila kroz glavu, ali bih je snagom volje odmah odande izgonio..



Jednog letnjeg popodneva je nevreme doslo rano...Kada je pljusak poceo, sve zene su pobacale motike i pobegle u supu...

Samo smo Behija i ja jos ostali na toplom letnjem pljusku.
Odjednom, Behija me uhvati za ruku i rece: "Hajdemo, imam ja ovde jednu nenu.." i povuce me prema obliznjim kucama..

Udjosmo u jednu kucu, ona, mokra kao mis se pozdravi sa jednom punackom nenom u sirokim dimijama, predstavi i mene, a nena sva zbunjena rece: "Deco, jeste li vi za maslenjak? Evo, bas je gotov!"


Bio sam galdan, mokar, sramotno nezakopcane kosulje...

Posedasmo na zemlju i nena stavi ispred nas tepsiju sa pokajmacenim maslenjakom...



I tada poce da se odvija nesto sto nikada , ni pre, ni posle, nisam doziveo...

Jeli smo topli i ukusni maslenjak, a Behja me je u polutami sobe gledala pravo u oci...

Nije skretala pogled, nije treptala..Fiksirala me je..

I ja sam, kao hipnotisan, gledao u nju i glupavo zvakao pitu..

Sa crne kose joj se cedila voda po bledom licu...Netremice me je posmatrala...Mokra majica se pripijala uz devojacke grudi koje su se ritmicno podizale i spustale kako je disala..

Nena nam je nesto pricala, ali ja je vise nisam cuo..Video sam samo Behijine oci...Krupne, duboke, nezne...

U sobi kao da je postalo odjednom svetlije...
Bili smo vise od metra udaljeni jedno od drugog, a meni se cinilo da je medju nama nesto pocelo da iskri..Hiljade malih iskrica se stvarlo i pucketalo izmedju nas..

Ni sam ne znam kako sam pogadjao rukom u tepsiju da uzmem parce pite jer pogled sa njenih ociju nisam mogao da odvojim....

I nena je primetila da se sa nama nesto cudno dogadja, pa je izasle nekuda iz sobe..



Ne znam koliko je ova fantasticna iluzija trajala.


Odjednom,  negde u blizini puce grom i ona i ja se trgosmo......Iluzije odjednom nestade..

Kroz dusu mi toga casa, na momenat, pristruji neka cudna, crna slutnja..



Malo zatim udje nena u sobu noseci fidzane sa kafom..

Popismo lagano kafu i primetismo da je kisa prestala..

Zahvalismo se i pozdravismo sa domacicom..

Nikada bolji maslenjak nisam u zivotu pojeo..


Behija je sakupljala po polju pobacane motike i smejala se zvonkim smehom...

 Uzimao sam ih od nje i nosio u supu, a kolena su mi klecala..

 

Eeeeee......nikada to necu zaboraviti.....


Komentari

  1. Rene , ako nisi do sada napisao barem jednu knjigu , kreni sto pre , molim te !:)))

    Autor jelence — 24 Jul 2009, 06:20

  2. Ja se držim zemlje i pevam let let buba Maro:)

    Autor anam — 24 Jul 2009, 08:02

  3. Renel hvala ti za komadić sećanja koji si podelio sa nama! Iskrice iz tvoje priče zamutile su i ovo jutro. Majstorski si to dočarao, i ja se pridružujem predlogu da treba da objaviš knjigu, ja bih kupila bar 10 primeraka!

    Autor poluuspavanka — 24 Jul 2009, 08:45

  4. Moliću knjigu s posvetom, odmah posle anam, ona ovde ima prvenstvo!

    Autor sanjarenja56 — 24 Jul 2009, 17:33


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs