Price iz smaragdne doline

25 Jul, 2009

Poslednji dan Sunca

Generalna — Autor rene1 @ 03:26

Probudio sam se danas kasno. Bilo je vec proslo devet, a trebao sam da obavim dosta poslova u gradu. Okupao sam se, obrijao, seo u auto i krenuo...

Veliki grad je vec uveliko poceo zivot, a na retko vedrom nebu Sunce je naprosto peklo...

"Verovatno ce po podne kisa kada Sunce toliko pece" pomislio sam u sebi...

U banci sam prilicno cekao u redu dok nisam uspeo da podignem nesto novca sa racuna da imam za vikend, a zatim sam otisao u supermerkado da kupim neke potrebstine za kucu...

Kada sam izasao, bilo je vec skoro podne...Sunce je i dalje nemilosrdno peklo...

Resio sam da svartim u mali peruanski restoran i narucim jedan njihov specijalitet od kuvanog krompira sa belim ljutim prelivom.

Popio sam pivo, pojeo u slast rucak i izasao iz restorana u nameri da krenem kod jedne prijateljice koju vec dugo nisam posetio.

Kada sam seo u kola primetio sam da vise nije suncano...

Ali, nije bilo ni oblacno...Nebo je bilo plavo, plavo... Sunce kao da nije tako bljestalo nego je bilo nekako presvuceno nekom belicastom izmaglicom.

Nisam mnogo obracao paznju na to, mislio sam da je to neka prirodna pojava koja ce brzo da prodje..

Medjutim, dok sam vozio slusao sam radio...Odjednom se muzika prekinu i spiker saopsti da se nesto dogadja na Suncu i da naucnici pazljivo prate promene...

Okrenuo sam na drugi kanal gde je bila muzika, nisam hteo da slusam naucna razglabanja...

Medjutim, i na tom kanalu uskoro pocese da govore da se nesto sa Suncem cudno desava...Primetio sam da vecina prolaznika gleda u nebo...

Obilazio sam stanice na radiju, ali prica je bla svuda ista: svi teleskopi su bili upereni ka nasoj najblizoj zvezdi kojaje davala zivot.

Kada sam cuo da su se politicari obratili naciji, negde u pola tri po podne, shvatio sm da je situacija ozbljna. Govorili su da treba da narod sacuva prisebnost i hladnokrvnost, da je sve to samo prolaznog karaktera, vise naucnika je davalo umiruyjuce izjave za narod...Da sve cine da situacija ne izmakne kontroli..

Postalo je tamnije, kao kada se sprema oluja iako oluje nigde nije bilo..

Resio sam da se vratim u stan...Gradska saobracajna guzva je postajala neopisiva...Svi su nekuda zurili...Policija nije uspevala da odrzi kontrolu..Stanice na radiju su se mesale, a uskoro sam video i vojsku na ulicama...

Svakog momenta je bivalo sve tamnije i tamnije iako je jedva proslo tri po podne, a bili su vrlo dugi dani..

Guzva postade takva da sam se morao zaustaviti. Trgovci su zatvarali radnje i kretali uzurbano kuci...Ljudi su vikali i dozivali se...Pocinjala je panika...

Izasao sam iz auta i krenuo kuci peske...Nisam stanovao daleko...

Ulicne svetiljke su se upalile....Neke zene su se drzale pod ruke i plakale. Jedno izgubljeno dete je trcalo i pokusavalo da udje u neku trgovinu koje su vec sve bile zatvorene.

Uskoro primetih nekoliko mladjih muskaraca kako iz jedne radnje vuku ves masine i frizidere...Neki su pokusavali da polupaju izlog na jednoj zlatari...Policije nigde nije bilo...Ni vojske....

Pogledah na sat...Tek je proslo cetiri...

Na nebu, umesto Sunca, ostao je samo jedan tamno crveni krug, slican Mesecu, samo tamniji od njega..

Ljudi su trcali izbezumljeno...Jedna grupa je klekla na sred ulice i molila se Bogu...

Gurao sam se i probijao prema mojoj zgradi...Ceo zivot mi je prolazio pred ocima...

U jednoj sporednoj ulici sam video mladu devojku kako u jednim vratima vodi ljubav sa nepoznatim, strijim prolaznikom...

Za divno cudo, ispod mog stana ima jedna mala radnja. Bila je jos otvorena! Utrcao sam i zatrazio flasu najboljeg viskija od 18 godina. Nisam platio, samo sam istrcao iz radnje...Gazda je nesto vikao za mnom, ali ga nisam slusao.

Drhtavim rukama sam otkljucao vrata stana i usao. Pogledao sam kroz prozor, a napolju je bio mrkli mrak.

Sunca vise nigde nije bilo, a bilo je tek oko pet sati, vreme kada su se juce ljudi pocinjali vracati sa plaze.

U tom momentu je nestalo struje. Bio je mrak bas kao u grobu.

Legao sam u krevet, pokrio se carsavom preko glave i otpio vise od pola flase viskija...

Poslednje cega se secam je to da je u sobi naglo postalo hladnije...

 

 


Komentari

  1. Rene, covece probudi se, treba da svane novi dan.
    :))
    Nemoj ovako da zavrsis pricu, mnogo tuzno.
    Bice nastavak ?
    Pozdrav.

    Autor talas — 25 Jul 2009, 04:19

  2. To je, prijatelju moj, dan kada se ugasilo Sunce...
    I vise nema nicega, sve se sa njim zavrsilo...

    Sutra cu da napisem jednu malo veseliju pricu za tebe, sa pecanja PAYARE na Orinoku...
    Naravno istinitu, a ne izmisljotinu, kao ovu gore...

    Autor rene — 25 Jul 2009, 05:20

  3. Jeste da ti nova tema izgleda lepše, ali je manje čitljivo,a tvoji tekstovi nisu kratki...misli na moje oči, pa još jednom zameni temu, važi?

    Autor sanjarenja56 — 25 Jul 2009, 07:16

  4. Joj Renel, ja sam očekivala da ćeš i ti da mazneš neku devojku, a ne viski!!! Mogao bi stvarno da napišeš nastavak :)

    Autor poluuspavanka — 25 Jul 2009, 07:32

  5. Pridruzujem se zahtevu za nastavak :)

    Autor jelence — 25 Jul 2009, 07:35

  6. Renel, ne mogu da ti ne poručim: ne idi na blogove čiji je jedini cilj da te isprovociraju i ne troši se na nekoga ko nije vredan tvojih živaca, bolje koristi svoj dar za pisanje na naše zadovoljstvo ! Pozdrav

    Autor poluuspavanka — 25 Jul 2009, 09:30

  7. Nije izmišljena priča...
    Pogledaj:

    Teškim korakom je išla ka parku koji je skrivao belu zgradu... što je bila bliže sve je laganije, laganije koračala. Na kraju izgledalo joj je kao da olovno teške noge izvlači iz blata i baulja.
    Sunce je pržilo. Neka ptičica je cvrkutala, pa prhnula u vazduh. Zrikavci su se čuli iz nepokošene trave.
    Na moment joj se činilo da je u raju, sve je bilo lepo oko nje. Ona nije ništa videla. Možda i jeste.
    Koliko god je odlagala, ipak se primakla beloj zgradi.
    Ušla je u hladan hodnik, dug, dug, nije nazirala svetlo na dnu hodnika, možda ga nije ni bilo.
    Pogledala je na sat i pokucla na vrata.
    Snažan, muški glas je viknuo
    -Napred
    Ušla je, zatvorila vrata, stidljivo ga je pogledala, tražeći u njegovom pogledu odgovor na neizgovoreno pitanje.
    Pogledao ju je. Čula je srce koje počinje da bubnja u njenim grudima Tam...tam... tam...tam...
    Ništa nije govorio, skrenuo je pogled sa njenog bledog lica.
    Bojao se da će videti suze, osudu, nemoć, bol, ljutnju., histeriju....
    Zaobišao je ogroman mahagoniski sto, prišao joj, pružio ruku i zadržao se na njenim smaragd zelenim očima nemim u pitanju.
    Gledali su se jednog trenutka.
    Ništa nije govorio, a rekao je sve.
    Sjaj njenog oka se ugasio. Kroz otvoren prozor više se nije čuo cvrkut ptice, zrikavci su utihnuli.
    Sunce njenog života je nestalo
    Osetila je hladnoću, gvozdenu ruku koja je ščepala njeno srce. Mrak je obavio Zemlju. Bilo je tako, tako hladno.

    Autor anam — 25 Jul 2009, 11:41

  8. Draga SANJARENJE56 imacu tvoju sugestiju u vidu za buducnost. Hvala!

    Autor rene — 25 Jul 2009, 12:30

  9. Dragi POLUUSPAVANKA i JELENCE, moracu napisati nastavak...Vidim da Vam se ovakve pricice bas i ne dopadaju jer nemaju hapy end...A bas imam jos jednu takvi, samo dobro, nema veze...

    Autor rene — 25 Jul 2009, 12:34

  10. AnaM, ti si genije! Nisam ti to vec jednom (ili dva puta) rekao?

    Autor rene — 25 Jul 2009, 12:35

  11. Rene meni ne smetaju price bez happy end-a ! Ma ne ! Nego ova deluje da ima potencijal za dobar nastavak ?

    Autor jelence — 25 Jul 2009, 12:37

  12. Hmmmm???
    Ne brojim, ali uživam da čujem:)))

    Autor anam — 25 Jul 2009, 12:44

  13. Znas AnaM, imao sam jednu tetku koju sam dohranio..Umrla je sa 91 godinom...Zadnjih 6 godina sirota nije znala za sebe...

    Jednog dana, kada sam se vratio kuci, ona me pozva drhtvom rukom, kao da mi kaze nesto jako vazno...Bila je uzbudjena..."Rene, tamo pored onih lepih vila" (nisu bile nikakve lepe vile, bio je stari oronuli stadion za bejzbol)"opet sam jutros videla onog gospodina kako ki se smesi i ase mi!" rece tihim, ali primetno uzbudjenim glasom..."Bio je visok, lep, doteran, jednom reci - neodoljiv...I jos me je pozivao rukom da mu pridjem, sigurno je zeleo nesto vazno da mi kaze..." treptala je bakica kao da joj je 16 i po godina...
    "Ne, nemoj da ides" molio sam je "onoga dana kada odes sa njim, ostavices nas za uvek..Kada odes, vise se neces vratiti..To je jedan stari zavodnik...Ja znam ko je ON..."
    Tetka je malo razmisljala, klimnila glavom tuzno, kao dajuci mi za pravo...
    Ipak, jednoga dana, kada je npunila 91. godinu, nije vise izrzala...Umrla je..
    A mozda i nije umrla? Mozda je samo otisla u neki bolji svet sa onim lepim i zavodljivim gospodinom koji ju je tako dugo u uporno dozivao?

    Autor rene — 25 Jul 2009, 12:49

  14. Da je anam genije, opšte je poznata činjenica, pogledaj na mom blogu link ka tvom blogu i kako se zove: "anam je genije za njega2

    Autor sanjarenja56 — 25 Jul 2009, 12:56

  15. Aha, SANJARENJA56, pogledao sam...Znas, svi Vi ovde, koje sam u 3-4 dana upoznao ste divni i na svoj nacin genijalni ljudi...Posle mojih teskih okrsaja na Politici u nekim drugim forumima, dodjete kao melem na ranu..
    Zaista sam srecan sto smo se upoznali.

    Autor rene1 — 25 Jul 2009, 13:07

  16. Rene1, hvala anam što te je isnpirisala na to!

    Autor sanjarenja56 — 25 Jul 2009, 13:36

  17. U svakom psu se krije vuk, a u svakoj zeni vestica...To smo elaborirali kod tebe na blogu..
    Ipak, zene su vrlo inspirativne..
    Sto neki kazu: "Tesko je sa njima, a jos teze bez njih"

    Autor rene1 — 25 Jul 2009, 13:43


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs