Samo za Talasa i veselo drustvo
Prespavali smo u pintoresknom mestu Mapire na Orinoku...
Kako nisam naucio da spavam u chinchoru (viseca lezaljka), probudio sam se sa bolovima po citavom telu... (Nikada nisam mogao da shvatim kao Indijanci vode ljubav u chinchoru..Izgleda kao "operacija nemoguce")
Svitalo je...Nebo se crvenelo nad Bolivarom i Amazonijom...
Orinoko je, tamo dole, tekao brz i mocan, iako je bio kraj aprila, kada je voda ustvari najniza... U julu prakticno ne mogu ni obale da se vide - sve se pretvori u jedno more...
Ako jos niste znali, Orinoko je peta reka po velicini na svetu, ali ima najveci protok vode u sekundi i najvise vrsta riba od SVIH reka na zemljinoj kugli!
Spustili smo se sa voducem na reku...Povrsina vode je bila mutna, sa mnogo opasnih virova...
Tamo nas je cekala curiara, camac izdubljen u stablu drveta.
Bila je neverovatno uska i dugacka i odavala mi je utisak nesigurnosti...Jos kada je vodic rekao da se u Orinoku tesko spasu i najbolji plivaci zajedno sa pojasom za spasvanje, osetio sam se gore nego kada treba da udjem u avion...
Pravi sam se hrabar, a noge su mi klecale kada smo krenuli...Mali motor je brektao i nosio nas sve vise prema sredini gde talasi nisu mnogo zaostajali za morskim, a virovi bili sve veci i veci...
Pritegao sam pojas za spasavanje i sredjivao alat za pecanje, nastojeci da se sto manje mrdam.
Od alata sam poneo sto su mi savetovali: Veoma jak stap od 2,5 metra, najlon od 1 mm sa celicnim osiguracem i Rapala varalicu najvecu koja se mogla naci (18 cm) bele boje sa crvenom glavom.
U Srbiji nikad nisam koristio tako jak alat, cak ni kada sam isao na nocno pecanje somova..
Vozili smo se vise od jednog sata, sve dok nismo stigli na usce reke Caure u Orinoko..Obale su bile glinene, visoke, a na starim stablima od kojih su neka bila upala u bodu su se videli majmuni aujantadori i velike are papagaji koji su bez prestanka krestali.
Konacno smo stigli na mesto gde je vodic rekao da pocnemo da troliramo (vucemo varalicu na jedno 20 m iza camca u pokretu).
Prvih petnaestak minuta nije se nista desilo, kad tada odjednom...
Ucini mi se da se trokraka udica na varalici zakacila za dno...Camac je usled toga napravio mali polukrug...Najlon se zateze ....zzzzzzzz....jedva sam uspevao da zadrzim stap u rukama....Pocela je borba sa PAYROM, najkrvozednijom od svih slatkovodnih riba!
Vukla je stap do povrsine vode, zatezala debeli najlon skoro do pucanja, a onda se prikazala...Iskocila je jedno metar i po iznad vode, srebrna i mocna...
Zaboravio sam na bezbednost, adrenalin mi je udario i malo po malo sam je privlacio camcu..
Sve je trajalo jedno 15 minuta....kada je vec bila na dva metra od camca, vodic se podize, uze spremljenu veliku kuku i cim se pojavila blizu povrsine, vesto je zakaci i izvuce u camac...Bio sam fasciniran: imala je jedno 15 kg! Tada je Chucho dotukao jednim stapom, jer je vrlo opasno skidati je sa varalice dok je ziva...Mnogi su tako ostali bez prstiju...
Do podne smo upecali jos sest payara....Najmanja je imala 13 kg.
U povratku smo stali u jedno indijansko selo na obali gde se trguje sa ribom....Tamo smo porucili rucak...Vodic me je pitao da li zelim da probam nesto specijalno sto naravno nisam mogao da propustim...To je bila morska krava ili manati (vidi Google). Zivotinja koja je u izumiranju, ali je Indijanci i dalje besomucno love....
Probao sam i to...Nije mi se dopalo, meso ima strasno jak i cudan miris...
Tako je proslo moje prvo pecanje na Orinoku...
Ako vas zanima, sledeci put cu pisati o danu kada smo specijalno isli da pecamo pirane....
Svaka cast, kada bi ovakve ribe bile u Moravi mozda bih prestao da pecam, ha ha ha.
Hvala na prelepoj ribolovackoj prici. Cekamo drugu ...
Puno pozdrava i sve najbolje.
Bistro.
Autor talas — 26 Jul 2009, 04:55
chinchora?
Nemoguće mesto?
Garantujem ti da je bolje od mnogih:)
Što se tiče onih ribetina, deluju mi strašno:) Pretpostavljam da se tamo ne baca ulov natrag u reku?
Volela bih priču o piranama...
Autor anam — 26 Jul 2009, 07:29
Slika postavljena, priča ispričana, Talasa dodirnula, veselo društvo se javlja....svi zadovoljni.
Autor sanjarenja56 — 26 Jul 2009, 08:11
Prica je sjajna, ali ja posebno volim pirane....
Autor casper — 26 Jul 2009, 09:15
Postovani Talas, drago mi je da ti se prica dopala...Vise je istinita nego ribolovacka...
Ovde, na Orinoku ima toliko ribe da uopste nema potrebe za ribolovackim pricama...
Priroda je jos uvek netaknuta i fantasticna..
Autor rene — 26 Jul 2009, 10:10
...i onda se rene kao i svaki drugi ribolovac probudio a ruka mu u noši... :D
Autor bajka — 26 Jul 2009, 10:13
Draga AnaM, jako sam mastovit, ali chinchoro kao ljubavno gnezdo nisam uspeo da zamislim.
Da bi se tamo uradilo "ono" morala bi se iskljuciti zemljina teza.
Mozda bi to mladoj i lepoj Beladoni bas pasalo, ali meni kao starijem coveku...Tesko...
Konzervativan sam tip u tom pogledu i krevet je moj prvi izbor, a "fice" se ponekad setim sa puno sete i nostalgije...Hej, zal za mladost...
Autor rene — 26 Jul 2009, 10:17
Draga SANJARENJE56, da znas koliko sam se patio dok sliku nisam postavio!?
Ni sada bas nisam potpuno siguran da li sam uspeo ili se samo slucajno slozilo!
Videcemo to kod sledece slike...
Ja se nadam da ste svi zadovoljni....Sluzimo narodu!
Autor rene — 26 Jul 2009, 10:21
Postovani CASPER, neces mi verovati ali pirane su jedne od najukusnijih vrsta riba za jelo!
Ipak smo mi mnogo vise pojeli njih nego one nas.
Autor rene — 26 Jul 2009, 10:23
Draga BAJKA, pa moj blog se i zove "VIRTUALNI SVET"...Nekada je tesko odvojiti realnost od maste...
Autor rene — 26 Jul 2009, 10:26
Rene1, Casper je dama. Sliku si skockao, nije slučajno. Nemoj me zvati na ručak na kome serviraju pirane. Jesam li nešto zaboravila? Ah, da, znaš li da je anam pre par meseci proglašena za mis bloga?
Autor sanjarenja56 — 26 Jul 2009, 10:31
CASPER je dama?? O, mnogo se izvinjavam...Kako je duh Casper musko, mislio sam...Izvinjavam se...
Pogresila bi ako ne bi dosla na rucak od pirana...
Jednom sam ja tako u jednom mestu koje se zove Santa Cruz de Orinoco bio u jednoj kuci kod nekog poznanika i zena mi, uz kafu i pivo predlozi pirane...
Bio sam sit i bas mi se nije nista jelo, ali iz uctivosti nisam je odbio...
Donela je pun tanjir przenih pirana...(One su sve oko pola kilograma svaka)
Smazao sam jednu i toliko mi se dopalo da sam jeo, jeo, jeo...sve dok me vec nije bilo sramota...
Nisam znao da je AnaM bila mis bloga!? Kako bih to znao kada sam tek par dana ovde sa Vama?
Kako se bira Mis bloga?
Autor rene — 26 Jul 2009, 11:40
Izbor za raznorazne pobednike bloga organizovala je grlica, birani su mis i mister bloga, najopušteniji blog, najmaštovitiji, naj naj...Brojali su se svi glasovi i anam i Voja su izabrani za mis i mister bloga.
Ipak ne bih na ručak od pirana, kad pomislim šta su one ručkale pre toga....
Autor sanjarenja56 — 26 Jul 2009, 12:55
rene... godine nemaju veze sa mestom:)))
BeladonaM ti garantuje, a AnaM se samo tajanstveno smeška:)))
Autor anam — 28 Jul 2009, 15:08