Price iz smaragdne doline

 Ne znam kako je izgledao drzavni udar protiv Milosevica u Srbiji, ali sam doziveo vojni udar protiv Caveza 2002. godine u Karakasu, pa cu vam ga ovde ukratko opisati, jer je to bilo nesto sto me je (kao malo sta u zivotu) fasciniralo...

Najavljene su masovne demonstracije opozicije, o zelji da demokratski izabran Predsednik Hugo CAVEZ ode sa vlasti na kopjoj je bio tek neku godinu...

Skupilo se toga dana iz cele Venecuela u Karakasu vise stotina hiljada opozicionera i njihovih lidera i odrzalo jedan zapaljivi miting.

Iako je bilo dogovoreno da se nakon mitinga razidju, svi su nakon njegovog kraja krenuli prema Mirafloresu (skupstini)...Nepregledna masa reka ljudi je nastupala...Uzvikivali su parole protiv Caveza, a najvise se isticala parola "Ni un paso atras!" (Ni jedan korak nazad!) koja se sve vise pretvarala u parolu "Ni un dia mas!" (Ni jedan dan vise!)

Policija je postavila barikade, ali su demonstranti presli preko barikada...

Tada se Cavez, na svim kanalima TV iz Skupstine obratio naciji....Govorio je oko jedan sat..

Istovremeno demonstranti su stigli skoro do Skupstine....Pred skupstinom su cekale pristalice Caveza, spremne na obracun...

Kada su ove dve "vojske" bile jedna naspram druge, od nekuda, sa obliznjih oblakodera, zapucali si nevidljivi snajperi....I demonstranti i cuvari Predsednika su padali kao muve....Niko nije znao dakle dolaze pucnji...Dolazili su sa svih strana....

 Nastala je panika...I bezanija...

Slike Caveza je nestalo sa ekrana....

Nakon jednog sata kada su svi kanali bili suspendovani, pojavila se grupa generala i objavila da je Cavez, zbog nemilih dogadjaja - zbacen sa vlasti i lisen slobode.!

Ulice su bile prazne...

Sutradan Karakas, bucni milionski grad, vrata Juzne Amerike, bio je tih i pust...

Tisinu su samo parale policijske sirene...Zvanicni kanal vlade, Venezoelana de televizion je bio zatvoren...

Na ostala 4 privatna velika kanala su prikazivali samo crtane filmove i po nekad grupu generala koja je pozivala generala oklopnih jedinica Baduela, jedinog (u to vreme) jos lojalnog Cavezu na predaju....

I narednog jutra  (bila je nedelja) vladala je neka teska i sablasna tisina ...Nigde nikog sem vojske i policije...

Negde iza podne od nekuda su se pojavili neki pojedninci koji su isli po ulicama i vikali "Viva Cavez!" (Ziveo Cavez)...

Policija ih je bez pardona kupila u marice i odnosila u nepoznatom pravcu..

Ni sat nakon toga su se pocele pojavljivati grupice od po par ljudi takodje vicuci "Viva Cavez"...I njih su odnosili...

Onda su te grupe postajale sve vece i vece...

Odnosili su ih kamionima jer vise nije bilo slobodnih marica...

Iz minuta u minut grupe su postajale sve brojnije...

Sa okolih brda i najsiromasnijih predgradja su tada krenule reke ljudi, sve nervoznijih, besnjih i ludjih....

Zbunjeni vojnici, naoruzani do zuba i policajci u protivdemostrantskoj opremi su se povlacili pred ovom razjarenom masom koja je rusila sve pred sobom, razbijala izloge, prevrtala automobile....

Video se dim u predgradjima....

Vise ih nista nije moglo zaustaviti: ni suzavac, ni gumeni, ni rafali iz vatrenog oruzja....Sam Bog zna koliko ih je tada izginulo?

Zivi prsten se stezao oko Skupstine gde su bili generali -pucisti...

Oko 5 sati po podne ni mis nije mogao vise da izadje odande....

Iz preko 2 miliona grla je grmelo: "Cavez, Cavez..."

I tada su svi kanali prekinuli program, a ne ekranu se pojavio jedini preostali lojalni general Cavezu Baduel: Na jednoj polovini  ekrana je on pozivao puciste na momentalnu predaju, a na drugoj se videla kolona tenkova kako krece prema Karakasu....

Nakon pola sata pucisti su se predali....

Ta noc je bila vrlo duga.